Активности
Занимљивости
Вук Стефановић Караџић, најпознатија личност лозничког краја, рођен је 26.10.1787.год.(6.11.1787.год по новом календару) у Тршићу недалеко од Лознице. Вук није био само реформатор српског језика и правописа него и културни револуционар.
Деда Вука Караџића, Јоксим,доселио се из Дробњака, из села Петнице у Тршић. Између 1730.год. и 1740.године. Вук је похађао приватну школу, коју је отворио неки тршићанин Гргуровић крајем 1795.годне у Лозници. Завршио би и највишу школу Псалтир да се не појави куга, до које су се ученици разбежали. Вук за тим иде у манастир Троношу код игумана Стефана Јовановића да заврши започето школовање. Вук је напустио манастир по вољи свога оца.
Године 1804.одлази у Карловце где учи богословију.Године 1808.слуша предавања на Великој школи у Београду које убрзо напушта због болести ноге. Године 1813.прелази преко Саве и одлази у Беч. Тамо се упознаје са Јернејом Копитаром.Вук објављује 1814.
“Малу простонародну славенусербску песнарицу” и “Писменицу србског језика”, а 1818.год.”Србски ријечник са граматиком”. Године 1819.путује у Русију ради превода”Новог Завета”.
Вук је један од најважнијих фигура у српској историји. Радио је на сакупљању популаризацији народних епских песама, лирској поезији, кратким песмама, етнографским студијама, лексикографији и реформи српског писма и правописа.
Др Јован Цвијић, оснивач Српске географске школе, ректор универзитета, председник Српске Академије Наука, рођен ја 12.10.1865.год. у Лозници. Он је понесен великом љубављу према свом народу, са ретком упорношћу, самопожртвовањем да крајњих граница, научним жаром и одушевљењем створио у области науке и своје јавне делатности тако велика дела да она данас незаменљиво служе општем прогресу и слави српског народа.
Преци по очевој линији су му из села Врела, које се налази на Дробњачкој површини Дурмитора. Мајка му је из патријахалне породице Аврамовић из села Корените, које се налази недалеко од манастира Троноше у Јадру. Оснивачем фамилије сматра се Цвијо Спасојевић, познат као Цвијо Врело, по селу где је имао имање и кућу. Из његовог имена је изведено презиме Цвијић. Његов син Тодор после женидбе са Маријом Аврамовић, изградио је породичну кућу у Старој Вароши, издигнутом делу Лознице, недалеко од цркве и школе „Анта Богићевић“.
Прво школско образовање је стекао у Лозници. Ниже разреде гимназије завршио је у Шапцу. У новој средини и тада Најбоље уређеној школи био је најбољи ђак.
Јован Цвијић из Шапца прелази у Београд у пети разред гимназије.
Волео је природне науке : физику, хемију, биологију и географију. Природно-математички одсек Филозофског факултета завршио је на београдској Великој школи .
1888/1889. био је професор Друге београдске гимназије. Идуће године је као државни питомац отишао у Беч, где је четири године студирао физику, географију и геологију. Докторат филозофије са главном групом географије и геологије положиоје 1892. године у Бечу.
БИВШИ УЧЕНИЦИ ОШ „АНТА БОГИЋЕВИЋ“ У ЛОЗНИЦИ
КОЈИ СУ СТЕКЛИ АКАДЕМСКУ ТИТУЛУ ДОКТОРА НАУКА
Цвијић Др. Јован, научник сведске величине.
Аџић Др. Михаило , Физика Сорбона Француска,
Покорни Др Душан, медицинске науке БМА, Београд
Иветич Др. Марко, Грашевинарство проф. Граћ факултета, Београд,
Ћитић Др Нинослав, математика проф Саобраћајног факул., Београд
Ћирковић Др. Мирослав, вететина, Ветеринарски факултет, Нови Сад
Мићановић Др. Владимир, медицина , проф. Медицинског факултета, Београд.
Чворич Др. Милка, удата Гузина проф. Медицинског факултета, Београд.
НЕМАЈУ СТЕЧЕНО ЗВАЊЕ ДОКТОРА НАУКА ,A ЦЕЊЕНИ СУ ГРАЋАНИ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ
Цветковић Владимир, директор СД „Црвена Звезда“.
Комарчевић Светлана,секретар Министарства просвете Рпублике Србије
Терзћ Слобода, снимио ТВ серију „Мој брат Алекса“.
Jанев Др.Јован, адвокат у Лозници.
Јован Цвијић